Prema odredbama Zakona o posredovanju u rešavanju sporova („Službeni glasnik RS", broj 55/2014), lice koje je dobilo dozvolu za posredovanje u zakonom predviđenom postupku, upisuje se u Registar posrednika.
Registar je javan i objavljuje se na internet stranici ministarstva.
Posredovanje u rešavanju sporova – medijacija - REGISTAR POSREDNIKA- MEDIJATORA
POJAM MEDIJACIJE
Medijacija je postupak alternativnog načina rešavanja sporova, u kome strane žele da sporni odnos reše mirnim putem uz pomoć jednog ili više posrednika – medijatora koji kroz dogovaranje i pregovaranje pomažu strankama da postignu zajedničko rešenje i dođu do sporazuma koji će rešiti njihove sporne odnose i biti prihvatljiv za obe strane.
ZAŠTO MEDIJACIJA ?
Zato što je medijacija: poverljiva, nepristrasna, dobrovoljna, omogućava stranama da reše problem dogovorom u skladu sa svojim interesima, jeftinija je od sudskog postupka, manje je stresna nego odlazak u sud, rešava spor brže nego u sudskom postupku, manje je formalna od sudskog postupka.
Služba za podršku rešavanju sporova putem posredovanja (medijacije).
Posredovanje je postupak mirnog vansudskog rešavanja spornog odnosa, u kojem strane dobrovoljno nastoje da sporni odnos reše putem pregovaranja, uz pomoć jednog ili više posrednika (medijatora) koji kao neutralno i nepristrasno lice, korišćenjem posebnih tehnika i usmeravanjem komunikacije između sukobljenih strana, pomože u pregovorima čiji je cilj postizanje zajdenički prihvatljivog sporazuma o rešavanju sukoba ili spora. Postupak je nepristrastan, poverljiv, dobrovoljan i neformalan.
Kada se primunjuje medijacija?
Medijacija može biti primenjena u bilo kojoj fazi rešavanja nastalog spora u imovinskopravnim odnosima fizičkih i pravnih lica, privrednim, upravnim i krivičnim stvarima, u kojima strane mogu slobodno da raspolažu svojim zahtevima, i to kako pre obraćanja suprostavljenih strana sudu, tako i posle otpočinjanja postupka pred sudom, ali samo kada obe strane to predlože, jer je postupak medijacije zasnovan na načelima dobrovoljnosti, jednakosti i ravnopravnosti.
Zašto se opredeliti za postupak posredovanja?
1. Strane same odlučuju da li će da učestvuju u postupku posredovanja i slobodne su da jednostrano izađu iz postupka posredovanja bez ikakvih posledica.
2. Posrednik ne nameće rešenje spora stranama, već im pomaže da one same do rešenja spora dođu.
3. Posredovanje pruža mogućnost da iz ovog postupka sve strane izađu zadovoljne.
4. Za razliku od sudskog postupka u postupku posredovanja moguće je raspravljati i o emocionalnim i iracionalnim razlozima ulaska u spor.
5. Strane nisu ograničene da raspravljaju samo o predmetu sudskog spora.
6. Sporazum o rešavanju spora posredovanjem može imati snagu izvršne isprave, tako da nije neophodno da strane spor rešavaju pred sudom.
7. Postupak posredovanja je hitan, sprovešće se bez odlaganja, u najkraćem mogućem vremenu.
8. Posredovanje u rešavanju sporova je jeftinije od sudskog postupka.
Pokretanje postupka posredovanja (medijacije)
Postupak posredovanja se pokreće zaključenjem sporazuma o pristupanju posredovanju. Strane i posrednik zaključuju sporazum o pristupanju posredovanju u pisanoj formi kojim potvrđuju izbor posrednika, određuju međusobna prava i obaveze u skladu sa načelima posredovanja, utvrđuju troškove posredovanja i druga pitanja od značaja za sprovođenje posredovanja.
Izbor posrednika (medijatora)
Postupak posredovanja sprovodi jedan ili više posrednika, koje strane sporazumno odrede. Strane mogu da zatraže da posrednika odredi sud ili drugi organ pred kojim se vodi postupak.
Specifičnost medijacije kao dobrovoljnog, neformalnog, izuzetno brzog i jeftinijeg postupka je u tome da tokom postupka strane zadržavaju potpunu kontrolu i u njemu niko umesto njih samih ne može doneti odluku o načinu rešavanja njihovog spornog odnosa, te ukoliko do sporazuma dođe, zaključuju ga u zajedničkom interesu. Uloga medijatora se upravo ogleda u tome da isti pomaže stranama da utvrde svoje interese u odnosu sa drugom stranom i postignu sporazum. Sporazum može imati snagu izvršne isprave, a medijator i punomoćnici strana mogu učestovati u njegovoj pisanoj izradi. U poređenju sa redovnim troškovima sudskog postupka, u zavisnosti od vrednosti spora jeftinija je od 35 do 60%.
